Lajoš Zilahi - Ararat
Ararat je druga knjiga trilogije o porodici "Dukaj" koja obuhvata period neposredno pre I svetskog rata pa sve do početka II svetskog rata. Prethodi joj "Purpurni vek" a nakon nje zivot porodice Dukaj opisan je u romanu " Pobesneli Anđeo". Inače o samom romanu kao i o daljem stvaralaštvu Zilahija ne može se naći puno na internetu, niti puno ljudi koje je čitalo i proživljavalo ova dela sa kojima bi se moglo prodiskutovati, pa ću svakako kao autor ovog bloga pokušati da dam svoj sud i viđenje i ostalih dela.
Prvo kratak šturi opis dešavanja po delovima (Ne želim napisati previše zbog onih koji nisu pročitali knjigu):
U prvom delu koji je inače najkraći od tri celine na koje je roman podeljem, predstavljena je porodica Dukaj, i u kratkim crtama dat je opis svih likova ponaosob. Pa su tako redom opisani:
Ištvan Dukaj, glava porodice, njegova supruga princeza Klementina Šajinhejm-Elkburg sa nadimkom Menti i njihovo petoro dece u godinama njihovog detinjstva : Najstariji od njih Rere koji boluje od retardacije, Kristina , zatim Grorgji, Janjoš i na kraju Terezija (Zija). U ovom delu detaljno se opisuje "Ararat" dvorac i imanje kojim gazduje porodica Dukaj, tj. život gazdinstva i posluge, propise koji upravljaju životima tadašnje vlastele kao i njihove navike a pogotovo se govori o tadašnjem sklapanju interesnih brakova medju aristokratijom. Dobar deo ovog dela je takođe posvećen opisu momkovanja grofa Dupija ( Ištvan Dukaj) i mnogih pustolovina njegove mladostu.
Drugi deo je najkraći od sva tri dela i u većoj meri je napisan poput dnevnika. Kristina koja je zapravo autor dnevnika je najstarija kćer Dupija i Menti je lik koji zauzima najveći prostor ovih stranica . Ovaj deo sadrži mnogo istorijskih činjenica i događaja pre svega je opisana smrt Cara Franca Jozefa, zatim sama inaguracija Karla IV Habzburškog koji na presto dolazi jer je Prestolonaslednik Franc Ferdinand ubijen jos za vreme starog cara. U velikoj meri je dočarana tadašnja politička situaciju u Evropi ali je zapravo glavni motiv zaljubljenost Kristine u kralja Karla IV Habzburškog i njena odanost njemu ali i neuzvraćena ljubav već oženjenog kralja glavni motiv.
Nakon raspada monarhije i proterivanja Karla IV na Madeiru ( ostrvo u Portugalu) ona odlazi sa kraljevskom porodicom i dugo vremena biva podrška kralju od koga su svi digli ruke, pomagala ga je materijalno ali i na sve druge moguće načine sve do njegove smrti. Nakon ovog čina Kristina se odaje raskalašnijem životu ali se u daljem delu romana pominje samo u tragovima.
Treći deo predstavlja tri-četvrtine čitavog romana i u njemu centralnu ličnost zauzima mlada grofica Terezija Dukaj (Zija). U samom početku ovog dela romana opisan je odnos između Madam Berili (Zijinog tutora i učitelja francuskog) i Zije, opisane su i njihove zajedničke ludorije kao i poseban način vaspitanja, Nakon Beriline smrti Zijin život dobija nov smisao jer se odlučuje da se posveti fotografisanju, zanatu koga je zavolela na jednom porodičnom putovanju U Francusku. Par godina kasnije zaljubljuje se u Italijanskog Grofa sa kojim sklapa brak. Nakon muževljeve prevare, odlazi u Mandriju, mesto na Italijanskom primorju o kome je maštala kao dete gde provodi 3 godine i gde se ponovo zaljubljuje. Za vreme boravka postala je aktivni član Mandrije, i njenog javnog života radeći i profilišući se kao fotograf. Kako zahvaljujuci Berilinoj metodi vaspitanja i usađenim drugačijim vrednostima u odnosu na članove svoje familije, nije bila standardni Dukaj, pustila je da joj srce otplovi vodama ljubavi ne gledajući pritom materijalni status partnera. Ovog puta srce joj se predalo mladiću koji igrom slučaja piše knjigu protiv vladavine veleposednika, najviše protiveći se bogatstvu grofa Dukaja. Kada je knjiga objavljena, mladić biva zatvoren na nekoliko meseci robije, ali Zija ni trenutka ne pomišlja da se zbog toga sa njim i rastane. Nakon izdržavanja kazne, Zija stupa u brak sa piscem knjige , što čak i blagosilja sam grof Dupi ( Dugovao je Ziji jedno ispunjenje želje, kada se nakon gotovo samrtnog stanja izazvanog automobilskom nesrećom oporavila obećao joj je da će ma šta god zatraži biti ispunjeno , što je zapravo bilo venčanje sa mladim buntovnikom).
Na samom kraju Zija poklanja svoje porodično imanje u znak podrške svom suprugu i podrške njegovim idejama, radnicima na tom istom imanju, što joj grof Dupi nikako nije mogao oprostiti i što ih je večno posvađalo. Ubrzo nakon svađe počinje II Svetski rat, a istovremeno dolazi i smrt grofa Dupija, sto simbolizuje i pad čitavog jednog sistema.
Utisci nakon čitanja su prosto neverovatni. Zilahi je kroz razne dogodovštine porodice Dukaj maestralno kroz period od 30 godina, opisao čitav međuratni život svih društvenih slojeva. Kraj I rata i početak II su potkrepljeni preciznim istorijskim činjenicama, što daje posebnu draž i zapravo uvodi čitaoca u iluziju da je zapravo i on jedan od likova romana kao i deo vremena kada se sve dešava. Lik Terezije Dukaj je na mene lično ostavio utisak kao da se sve vreme u najmanju ruku govorilo o nekome koga znam i zbog koga strepim. I na kraju ako je šta posebno kod Zilahija to su opisi likova i prirode koji vas teraju da zamislite svaku vlas kose svakog od likova, ili da čak osetite miris prirode kada je opisuje.
Ištvan Dukaj, glava porodice, njegova supruga princeza Klementina Šajinhejm-Elkburg sa nadimkom Menti i njihovo petoro dece u godinama njihovog detinjstva : Najstariji od njih Rere koji boluje od retardacije, Kristina , zatim Grorgji, Janjoš i na kraju Terezija (Zija). U ovom delu detaljno se opisuje "Ararat" dvorac i imanje kojim gazduje porodica Dukaj, tj. život gazdinstva i posluge, propise koji upravljaju životima tadašnje vlastele kao i njihove navike a pogotovo se govori o tadašnjem sklapanju interesnih brakova medju aristokratijom. Dobar deo ovog dela je takođe posvećen opisu momkovanja grofa Dupija ( Ištvan Dukaj) i mnogih pustolovina njegove mladostu.
Drugi deo je najkraći od sva tri dela i u većoj meri je napisan poput dnevnika. Kristina koja je zapravo autor dnevnika je najstarija kćer Dupija i Menti je lik koji zauzima najveći prostor ovih stranica . Ovaj deo sadrži mnogo istorijskih činjenica i događaja pre svega je opisana smrt Cara Franca Jozefa, zatim sama inaguracija Karla IV Habzburškog koji na presto dolazi jer je Prestolonaslednik Franc Ferdinand ubijen jos za vreme starog cara. U velikoj meri je dočarana tadašnja politička situaciju u Evropi ali je zapravo glavni motiv zaljubljenost Kristine u kralja Karla IV Habzburškog i njena odanost njemu ali i neuzvraćena ljubav već oženjenog kralja glavni motiv.
Nakon raspada monarhije i proterivanja Karla IV na Madeiru ( ostrvo u Portugalu) ona odlazi sa kraljevskom porodicom i dugo vremena biva podrška kralju od koga su svi digli ruke, pomagala ga je materijalno ali i na sve druge moguće načine sve do njegove smrti. Nakon ovog čina Kristina se odaje raskalašnijem životu ali se u daljem delu romana pominje samo u tragovima.
Treći deo predstavlja tri-četvrtine čitavog romana i u njemu centralnu ličnost zauzima mlada grofica Terezija Dukaj (Zija). U samom početku ovog dela romana opisan je odnos između Madam Berili (Zijinog tutora i učitelja francuskog) i Zije, opisane su i njihove zajedničke ludorije kao i poseban način vaspitanja, Nakon Beriline smrti Zijin život dobija nov smisao jer se odlučuje da se posveti fotografisanju, zanatu koga je zavolela na jednom porodičnom putovanju U Francusku. Par godina kasnije zaljubljuje se u Italijanskog Grofa sa kojim sklapa brak. Nakon muževljeve prevare, odlazi u Mandriju, mesto na Italijanskom primorju o kome je maštala kao dete gde provodi 3 godine i gde se ponovo zaljubljuje. Za vreme boravka postala je aktivni član Mandrije, i njenog javnog života radeći i profilišući se kao fotograf. Kako zahvaljujuci Berilinoj metodi vaspitanja i usađenim drugačijim vrednostima u odnosu na članove svoje familije, nije bila standardni Dukaj, pustila je da joj srce otplovi vodama ljubavi ne gledajući pritom materijalni status partnera. Ovog puta srce joj se predalo mladiću koji igrom slučaja piše knjigu protiv vladavine veleposednika, najviše protiveći se bogatstvu grofa Dukaja. Kada je knjiga objavljena, mladić biva zatvoren na nekoliko meseci robije, ali Zija ni trenutka ne pomišlja da se zbog toga sa njim i rastane. Nakon izdržavanja kazne, Zija stupa u brak sa piscem knjige , što čak i blagosilja sam grof Dupi ( Dugovao je Ziji jedno ispunjenje želje, kada se nakon gotovo samrtnog stanja izazvanog automobilskom nesrećom oporavila obećao joj je da će ma šta god zatraži biti ispunjeno , što je zapravo bilo venčanje sa mladim buntovnikom).
Na samom kraju Zija poklanja svoje porodično imanje u znak podrške svom suprugu i podrške njegovim idejama, radnicima na tom istom imanju, što joj grof Dupi nikako nije mogao oprostiti i što ih je večno posvađalo. Ubrzo nakon svađe počinje II Svetski rat, a istovremeno dolazi i smrt grofa Dupija, sto simbolizuje i pad čitavog jednog sistema.
Utisci nakon čitanja su prosto neverovatni. Zilahi je kroz razne dogodovštine porodice Dukaj maestralno kroz period od 30 godina, opisao čitav međuratni život svih društvenih slojeva. Kraj I rata i početak II su potkrepljeni preciznim istorijskim činjenicama, što daje posebnu draž i zapravo uvodi čitaoca u iluziju da je zapravo i on jedan od likova romana kao i deo vremena kada se sve dešava. Lik Terezije Dukaj je na mene lično ostavio utisak kao da se sve vreme u najmanju ruku govorilo o nekome koga znam i zbog koga strepim. I na kraju ako je šta posebno kod Zilahija to su opisi likova i prirode koji vas teraju da zamislite svaku vlas kose svakog od likova, ili da čak osetite miris prirode kada je opisuje.
