Lajoš Zilahi - Zarobljenici

                                                   
                                                    Lajoš Zilahi - Zarobljenici


         Zarobljenici je još jedna divna Zilahijeva knjiga, Radnja započinje u tadašnjoj Austrougraskoj tačnije na Mađarskom tlu i otpočinje neposredno pred početak I svetskog rata, kada na jednoj večeri svojih prijatelja Peter inače glavni lik romana ostaje inpresioniran pojavom i kako unutrašnjom i duhovnom tako i spoljašnjom lepotom mlade Miet ( Uz Petera glavnog aktera romana). Nakon izvesnog vremena stupaju u kontakt, otpočinju zabavljanje a kasnije i uplovljavaju u  vode bračnog života. Pitanje koje se nameće čitajući ove uvodne redove romana jeste:  Ima li išta lepše nego kada dvoje mladih gustiraju zajednički život nošeni vetrom ljubavi? 
     
      Nakon atentata na prestolonaslednika Ferdinanda nama poznatog kao lažnog povoda za rat, monarhija je regrutovala veliki broj građanstva među kojima i Petera. Miet je sa suzama nakon samo 3 meseca braka mahala sa stanice svome suprugu ukrcanom u voz koji je kretao ka nepoznatoj destinaciji, ispraćujući ga na ko zna kakav put ( "Miet, pazi da se ne spotakneš o šine!" rečenica koja je izgovorena na samom rastanku odzvanjaće Mietinim ušima mnogo godina unapred).  . A odgovor koji knjiga donosi glasi : Verovatno da nema ničega lepšeg , ali isto tako nema ni ničeg tužnijeg nego kada se ljubav prekine nasilnim razdvajanjem zaljubljenih.
            Peter kao mlad potporučnik sa prvog bojišta na kojem se zadesio uspevao je da piše Mietii i da od nje prima pisma ali sve do onog trena dok nije zajedno sa čitavom, četom potpao u ropstvo. Rusi koji su se nalazili sa druge strane bojišta vodili si ih sa mesta na mesto, ali svakog puta sve istočnije i istočnije, i sve dublje i dublje na svoju teritoriju. Prvi meseci su prolazili bez naročite muke zahvaljujući pismima koje su razmenjivali. Drugi deo knjige naizmenično govori o tužnoj borbi dvoje rastavljenih kako telesnoj tako i psihičkoj, ali i ona biva savladavana sve do onog trena dok pisma nisu prestala pristizati. Nakon prestanka komunikacije usled ratnih okolnosti i zastoja pošte kreće pravi pakao u njihovim životima. Mietino telesno posrnuće i davanje drugom mladiću (Ivan Golkonski) bilo je izazvano jednostavnim zovom i vapajem tela upomoć. Gledala je svoje mlado telo i lice kako propada ne znajući da li je Peter koga tada ceć više od 3 godine nije videla a više od jedne ni dobila uopšte živ. Peter za to vreme provodi mučan period živeći u zarobljeništvu moleći se samo jednom : "da ga Miet ne prevari". Peter je takođe upoznao jednu mladu Ruskinju sa kojom je uspeo da uprkos telesnoj želji istane samo prijatelj. Kada nakon svih muka 7 godina po padanju u ropstvo zarobljenici dobijaju slobodu na dar, Peter dobija anonimno pismo u kome ga tajanstveno lice obaveštava o prevarama njegove žene što na neki način i pravda jer 4 godine ni reči nije primila od njega ali tada shvata da više ništa neće, niti može biti isto. Neposredno pred polazak pada u postelju, usled zaraze pegavim tifusom. Saznavši da Peter dolazi Miet je prekinula sve veze sa Ivanom Golkonskim iako smrtno zaljubljena u njega isto onako kako je i on u nju bio. Pred sam dolazak voza Miet je pokušala da oživi emocije i osećanja prema Peteru ali nije znala šta zaista oseća prema njemu. Naboj emocija kada se voz zaustavio bio je za nju neizdrživ ali je Peterov izostanak sa istog i objašnjenje koje je usledilo dovelo Miet do fizičkog sloma : Gospođo, pa zar vi niste obavešteni, Peter je mrtav!
               Nakon ove scene roman nas vodi 5 godina unapred i pokazuje Miet udatu za Ivana Galkonskog sa dvoje dece. Dominantan događaj odigrava se na kraju kada Miet sa suprugom odlazi i u Toboljsk, mesto gde je Peter skončao. Ivan je upitao nekog čoveka zaraslog u bradu koji je stajao u dvorištu sa ruskinjom sa kojom je Peter provodio vreme  ( Peter je sve vreme u knjizi za vreme robovanja predstavljan sa dugom bradom ) gde mogu naći groblje dok je Miet sedela u kolima. Kada im je pokazao put ostala je samo zlatna prašina za kolima i tako se roman završava. Ostaje misterija da li je čovek sa bradom zapravo Peter, koji je odlučio da započne novi život javljajući kući da je mrtav, znajući da nije mogao početi nov život sa Miet, puštajući je tako da živi srećnim životom, misleći da je Peter mrtav, a ujedno dajući i sebi novu šansu?



        Utisci nakon čitanja su nestvarni, čitalac ostaje hipnotisan i dugo zamišljen nakon iste. Da li me još voli? da li je još volim? da li je verna? da li i kako da ostanem veran? Vredi li boriti se? Dali je lakše ubiti se? dali je živ? dali je još živa? Kako posle? pitanja su koja sve vreme muče oba glavna lika i istovremeno su glavni motivi čitavog dela, Knjiga koju treba pročitati u svakom slučaju ako ne zbog adrenalina kojeg izaziva kodčitaoca onda zbog razmišljanja  na koje će čitaoca ova knjiga navesti.

Lajoš Zilahi - Ararat

Lajoš Zilahi - Ararat






         Ararat je druga knjiga trilogije o porodici "Dukaj" koja obuhvata period neposredno pre I svetskog rata pa sve do početka II svetskog rata. Prethodi joj "Purpurni vek" a nakon nje zivot porodice Dukaj opisan je u romanu " Pobesneli Anđeo". Inače o samom romanu kao i o daljem stvaralaštvu Zilahija ne može se naći puno na internetu, niti puno ljudi koje je čitalo i proživljavalo ova dela sa kojima bi se moglo prodiskutovati, pa ću svakako kao autor ovog bloga pokušati da dam svoj sud i viđenje i ostalih dela.

Prvo kratak šturi opis dešavanja po delovima (Ne želim napisati previše zbog onih koji nisu pročitali knjigu): 

     U prvom delu koji je inače najkraći od tri celine na koje je roman podeljem, predstavljena je porodica Dukaj, i u kratkim crtama dat je opis svih likova ponaosob. Pa su tako redom opisani:

Ištvan Dukaj, glava porodice, njegova supruga princeza Klementina Šajinhejm-Elkburg sa nadimkom Menti i njihovo petoro dece u godinama njihovog detinjstva : Najstariji od njih Rere koji boluje od retardacije, Kristina , zatim Grorgji, Janjoš i na kraju Terezija (Zija). U ovom delu detaljno se opisuje "Ararat" dvorac i imanje kojim gazduje porodica Dukaj, tj. život gazdinstva i posluge, propise koji upravljaju životima tadašnje vlastele kao i njihove navike a pogotovo se govori o tadašnjem sklapanju interesnih brakova medju aristokratijom. Dobar deo ovog dela je takođe posvećen opisu momkovanja grofa Dupija ( Ištvan Dukaj) i mnogih pustolovina njegove mladostu.





Drugi deo je najkraći od sva tri dela i u većoj meri je napisan poput dnevnika. Kristina koja je zapravo autor dnevnika je najstarija kćer Dupija i Menti je lik koji zauzima najveći prostor ovih stranica . Ovaj deo sadrži mnogo istorijskih činjenica i događaja pre svega je opisana smrt Cara Franca Jozefa, zatim sama inaguracija Karla IV Habzburškog koji na presto dolazi jer je Prestolonaslednik Franc Ferdinand ubijen jos za vreme starog cara. U velikoj meri je dočarana tadašnja politička situaciju u Evropi ali je zapravo glavni motiv zaljubljenost Kristine u kralja Karla IV Habzburškog i njena odanost njemu ali i neuzvraćena ljubav već oženjenog kralja glavni motiv.

Nakon raspada monarhije i proterivanja Karla IV na Madeiru ( ostrvo u Portugalu) ona odlazi sa kraljevskom porodicom i dugo vremena biva podrška kralju od koga su svi digli ruke, pomagala ga je materijalno ali i na sve druge moguće načine sve do njegove smrti. Nakon ovog čina Kristina se odaje raskalašnijem životu ali se u daljem delu romana pominje samo u tragovima.


Treći deo predstavlja tri-četvrtine čitavog romana i u njemu centralnu ličnost zauzima mlada grofica Terezija Dukaj (Zija). U samom početku ovog dela romana opisan je odnos između Madam Berili (Zijinog tutora i učitelja francuskog) i Zije, opisane su i njihove zajedničke ludorije kao i poseban način vaspitanja, Nakon Beriline smrti Zijin život dobija nov smisao jer se odlučuje da se posveti fotografisanju, zanatu koga je zavolela na jednom porodičnom putovanju U Francusku. Par godina kasnije zaljubljuje se u Italijanskog Grofa sa kojim sklapa brak. Nakon muževljeve prevare, odlazi u Mandriju, mesto na Italijanskom primorju o kome je maštala kao dete gde provodi 3 godine i gde se ponovo zaljubljuje. Za vreme boravka postala je aktivni član Mandrije, i njenog javnog života radeći i profilišući se kao fotograf. Kako zahvaljujuci Berilinoj metodi vaspitanja i usađenim drugačijim vrednostima u odnosu na članove svoje familije, nije bila standardni Dukaj, pustila je da joj srce otplovi vodama ljubavi ne gledajući pritom materijalni status partnera. Ovog puta srce joj se predalo mladiću koji igrom slučaja piše knjigu protiv vladavine veleposednika, najviše protiveći se bogatstvu grofa Dukaja. Kada je knjiga objavljena, mladić biva zatvoren na nekoliko meseci robije, ali Zija ni trenutka ne pomišlja da se zbog toga sa njim i rastane. Nakon izdržavanja kazne, Zija stupa u brak sa piscem knjige , što čak i blagosilja sam grof Dupi ( Dugovao je Ziji jedno ispunjenje želje, kada se nakon gotovo samrtnog stanja izazvanog automobilskom nesrećom oporavila obećao joj je da će ma šta god zatraži biti ispunjeno , što je zapravo bilo venčanje sa mladim buntovnikom).

Na samom kraju Zija poklanja svoje porodično imanje u znak podrške svom suprugu i podrške njegovim idejama, radnicima na tom istom imanju, što joj grof Dupi nikako nije mogao oprostiti i što ih je večno posvađalo. Ubrzo nakon svađe počinje II Svetski rat, a istovremeno dolazi i smrt grofa Dupija, sto simbolizuje i pad čitavog jednog sistema.




Utisci nakon čitanja su prosto neverovatni. Zilahi je kroz razne dogodovštine porodice Dukaj maestralno kroz period od 30 godina, opisao čitav međuratni život svih društvenih slojeva. Kraj I rata i početak II su potkrepljeni preciznim istorijskim činjenicama, što daje posebnu draž i zapravo uvodi čitaoca u iluziju da je zapravo i on jedan od likova romana kao i deo vremena kada se sve dešava. Lik Terezije Dukaj je na mene lično ostavio utisak kao da se sve vreme u najmanju ruku govorilo o nekome koga znam i zbog koga strepim. I na kraju ako je šta posebno kod Zilahija to su opisi likova i prirode koji vas teraju da zamislite svaku vlas kose svakog od likova, ili da čak osetite miris prirode kada je opisuje.