Lajoš Zilahi - Zarobljenici
Zarobljenici je još jedna divna Zilahijeva knjiga, Radnja započinje u tadašnjoj Austrougraskoj tačnije na Mađarskom tlu i otpočinje neposredno pred početak I svetskog rata, kada na jednoj večeri svojih prijatelja Peter inače glavni lik romana ostaje inpresioniran pojavom i kako unutrašnjom i duhovnom tako i spoljašnjom lepotom mlade Miet ( Uz Petera glavnog aktera romana). Nakon izvesnog vremena stupaju u kontakt, otpočinju zabavljanje a kasnije i uplovljavaju u vode bračnog života. Pitanje koje se nameće čitajući ove uvodne redove romana jeste: Ima li išta lepše nego kada dvoje mladih gustiraju zajednički život nošeni vetrom ljubavi?
Nakon atentata na prestolonaslednika Ferdinanda nama poznatog kao lažnog povoda za rat, monarhija je regrutovala veliki broj građanstva među kojima i Petera. Miet je sa suzama nakon samo 3 meseca braka mahala sa stanice svome suprugu ukrcanom u voz koji je kretao ka nepoznatoj destinaciji, ispraćujući ga na ko zna kakav put ( "Miet, pazi da se ne spotakneš o šine!" rečenica koja je izgovorena na samom rastanku odzvanjaće Mietinim ušima mnogo godina unapred). . A odgovor koji knjiga donosi glasi : Verovatno da nema ničega lepšeg , ali isto tako nema ni ničeg tužnijeg nego kada se ljubav prekine nasilnim razdvajanjem zaljubljenih.
Peter kao mlad potporučnik sa prvog bojišta na kojem se zadesio uspevao je da piše Mietii i da od nje prima pisma ali sve do onog trena dok nije zajedno sa čitavom, četom potpao u ropstvo. Rusi koji su se nalazili sa druge strane bojišta vodili si ih sa mesta na mesto, ali svakog puta sve istočnije i istočnije, i sve dublje i dublje na svoju teritoriju. Prvi meseci su prolazili bez naročite muke zahvaljujući pismima koje su razmenjivali. Drugi deo knjige naizmenično govori o tužnoj borbi dvoje rastavljenih kako telesnoj tako i psihičkoj, ali i ona biva savladavana sve do onog trena dok pisma nisu prestala pristizati. Nakon prestanka komunikacije usled ratnih okolnosti i zastoja pošte kreće pravi pakao u njihovim životima. Mietino telesno posrnuće i davanje drugom mladiću (Ivan Golkonski) bilo je izazvano jednostavnim zovom i vapajem tela upomoć. Gledala je svoje mlado telo i lice kako propada ne znajući da li je Peter koga tada ceć više od 3 godine nije videla a više od jedne ni dobila uopšte živ. Peter za to vreme provodi mučan period živeći u zarobljeništvu moleći se samo jednom : "da ga Miet ne prevari". Peter je takođe upoznao jednu mladu Ruskinju sa kojom je uspeo da uprkos telesnoj želji istane samo prijatelj. Kada nakon svih muka 7 godina po padanju u ropstvo zarobljenici dobijaju slobodu na dar, Peter dobija anonimno pismo u kome ga tajanstveno lice obaveštava o prevarama njegove žene što na neki način i pravda jer 4 godine ni reči nije primila od njega ali tada shvata da više ništa neće, niti može biti isto. Neposredno pred polazak pada u postelju, usled zaraze pegavim tifusom. Saznavši da Peter dolazi Miet je prekinula sve veze sa Ivanom Golkonskim iako smrtno zaljubljena u njega isto onako kako je i on u nju bio. Pred sam dolazak voza Miet je pokušala da oživi emocije i osećanja prema Peteru ali nije znala šta zaista oseća prema njemu. Naboj emocija kada se voz zaustavio bio je za nju neizdrživ ali je Peterov izostanak sa istog i objašnjenje koje je usledilo dovelo Miet do fizičkog sloma : Gospođo, pa zar vi niste obavešteni, Peter je mrtav!
Nakon ove scene roman nas vodi 5 godina unapred i pokazuje Miet udatu za Ivana Galkonskog sa dvoje dece. Dominantan događaj odigrava se na kraju kada Miet sa suprugom odlazi i u Toboljsk, mesto gde je Peter skončao. Ivan je upitao nekog čoveka zaraslog u bradu koji je stajao u dvorištu sa ruskinjom sa kojom je Peter provodio vreme ( Peter je sve vreme u knjizi za vreme robovanja predstavljan sa dugom bradom ) gde mogu naći groblje dok je Miet sedela u kolima. Kada im je pokazao put ostala je samo zlatna prašina za kolima i tako se roman završava. Ostaje misterija da li je čovek sa bradom zapravo Peter, koji je odlučio da započne novi život javljajući kući da je mrtav, znajući da nije mogao početi nov život sa Miet, puštajući je tako da živi srećnim životom, misleći da je Peter mrtav, a ujedno dajući i sebi novu šansu?
Utisci nakon čitanja su nestvarni, čitalac ostaje hipnotisan i dugo zamišljen nakon iste. Da li me još voli? da li je još volim? da li je verna? da li i kako da ostanem veran? Vredi li boriti se? Dali je lakše ubiti se? dali je živ? dali je još živa? Kako posle? pitanja su koja sve vreme muče oba glavna lika i istovremeno su glavni motivi čitavog dela, Knjiga koju treba pročitati u svakom slučaju ako ne zbog adrenalina kojeg izaziva kodčitaoca onda zbog razmišljanja na koje će čitaoca ova knjiga navesti.
Perfektan roman, pročitao sam ga dva puta u mladosti. Pozdrav, Jovica.
ОдговориИзбришиTi ga prepriča cijelog.:D
ОдговориИзбриши